СВЕТСКИ ДАН ТЕЛЕВИЗИЈЕ
Ученици 8/3 разреда дошли су на необичну идеју да са ученицима 6/2 и 6/3 разреда, литерарном и драмском секцијом обележе Дан телевизије. Осмислили су веома садржајан програм о настанку телевизије у свету и код нас. У томе су им помогле наставнице Мирјана Николић, наставница енглеског језика и Соња Миловановић, ментор литерарне и драмске секције и наставница српског језика и књижевности. У уторак, 28. 11. 2023. године организовали су Јавни час у школском амфитеатру са почетком у 12.00 часова.
Присутни су имали прилику да се упознају са почецима овог моћног медија. Резолуцијом 1996. године, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 21. новембар Даном телевизије. За дан рођења телевизије симболично се узима 25. април, 1925. године кад је Британац Берд у Лондону пренео слику лутке из поткровља у радњу у приземљу, где је био монтиран пријемник. Током своје готово вековне историје и упркос бројним трансформацијама које је прошла на свом развојном путу, телевизија је одржала статус најутицајинијег масовног медија.
Први аналогни телевизијски програм високе резолуције започео је 1936. у Великој Британији. Долазак даљинских управљача 1980. посебно је утицао и обрадовао све љубитеље „магичне кутије“, који су до тада морали да устану да би променили канал, а са овом направом добили могућност да стварају сопствену – цивилизацију унутар свог дома. Телевизија је некада имала много непосреднији однос са гледаоцима, одувек су управо Олимпијске игре, Светска првенства у фудбалу и други глобални, светски, догађаји бележили највеће гледности и највећу популарност. Као најраширенији медиј, највећа одговорност телевизије свакодневно, 365 дана у године је у веродостојности информација чиме она на посебан начин, поготову у данашње време, преузима на себе улогу чувара и заштитника од ширења непроверених информација, лажних вести и говора мржње.
Ученици су направили презентацију којом су нас провели и упознали опширно са овом темом. Подсетили смо се како је текао развој телевизије код нас. На Другом јесењем Сајму у Београду, који је одржаван на старом сајмишту од 9. до 19. септембра 1938. године Филипс је изградио телевизијски студио у изложбеном павиљону. Програм је било могуће пратити на телевизорима постављеним у павиљонима сајма. У програми су учествовали глумци Народног позоришта и драмске групе Радиo Београда. Тадашња телевизија у београдској штампи била је описана као радио који се слуша и гледа.
23. августа 1958. године почело је емитовање телевизијског програма у Србији. После емитовања теста, 23. августа 1958. године, у 8.50 часова на екрану се појавила слика Мештровићевог „Победника“ са натписом „Телевизија Београд- експериментални програм“, праћена познатом музичко-вокалном фразом песме „Београде“. Тада је најављено да ће редовно емитовање почети 1. октобра.
Пронашли су и једну занимљивост ‒ да је цена телевизора износила 20 просечних плата, што би данас одговарало суми од око 750 000 динара, те су само привилеговани имали срећу да у својим становима имају ТВ пријемнике, а телевизори су били постављени на најпрометнијим местима у градовима Србије.
Одабрали су за присутне неке дечје емисије које су обележиле многим генерацијама детињство: На слово на слово, Невен, Вага за тачно мерење, Коцка, коцка, коцкица, Чик погоди ко сам, Музички тобоган, Приче из непричаве, Фазони и форе, Вуков ћошак, Метла без дршке. Уживали смо враћајући сећања у безбрижно време испред малих екрана.
На крају часа су проверили колико су присутни били пажљиви и шта су све научили квизом који су осмислили осмаци.
Час је био занимљив, а реализатори часа маштовити, креативни и практични. Присутни су могли много да науче и да истовремено уживају у богато одабраном материјалу, краткометражном филму који су снимили, квизу који су осмислили, драматизација за коју су написали сценарио. Посебно је занимљиво што су присутни могли час пратити на енглеском и српском језику.
Аутор текста Соња Миловановић
