У нашој школи, 7. 5. 2026. године, у оквиру „Недеље заједништва и сећања“,
одржан је угледни час под називом „Сећања не бледе – Реч која нас спаја“. Овај догађај
није био само презентација, већ завршни чин једног дугог, креативног процеса који су
водиле наставнице Мирјана Николић (енглески језик) и Соња Миловановић (српски
језик и књижевност).
Током целе недеље, наши ђаци су учествовали у интензивним радионицама
посвећеним емпатији, доброти и стваралаштву. Резултат тог рада – дигитална књига
„Сећања не бледе“ – свој финални облик добила је управо на овом часу. Пред публиком
су у књигу унети последњи радови, чиме је симболично заокружена целина дечјих
мисли о срећи, љубави и разумевању.
Овај час је био и јединствен начин да се утврди наставно градиво из
књижевности, заправо систематизација градива кроз машту. Ученици 6. и 8. разреда
су, кроз практичне примере, показали знање о: књижевним родовима и врстама; кроз
презентације су јасно разграничене специфичности епике, лирике и драме; анализирали
разлике у изразу, казујући стихове из књиге и тумачећи емоцију коју они носе; детаљно
је обрађена структура драме и врсте комедије, што су ученици одмах демонстрирали на
сцени. Надахнутим наступима, ђаци су оживели градиво. Шестаци су нас водили кроз
детективску логику Шерлока Холмса. Осмаци су нас подсетили на безвремену лепоту
Шекспировог језика. Шестаци су оживели на сцени „Избирачицу“, Косте Трифковића .
Извођењем текста који је за час написала наставница „Бака против вештачке
интелигенције“, ученици су кроз смех показали да технологија никада не може
заменити искрену људску подршку.
Посебан фокус стављен је на појам аутора и значај ауторских права, што је
данас, у ери технологије, неопходно знање за сваког младог творца.
Час је завршен симболичном разменом књига и уникатних букмаркера, чиме је
још једном потврђено да је „срце није камен“ и да је подршка невидљива нит која нас
најчвршће повезује.
На задњој корици наше заједничке књиге, остали су стихови посвећени
осмацима који ће их пратити у нове животне победе:
„Звоно ће ускоро последњи пут звати,
кораци ваши другом стазом крећу,
ал’ све што смо рекли кô завет ће стати,
у ове странице, за љубав и срећу.
Осмаци одлазе, ал’ траг им не бледи,
другарство је сидро што највише вреди.“
Поносни смо на нашe ђаке који су показали да се знање најбоље чува када се учи
срцем и дели са другима. Хвала свима на машти и труду који су овај дан учинили
незаборавним!
Аутори текста: предметне наставнице енглеског и српског језика
