Кроз историју

Манастир Боговађа

Први подаци о писмености и школству на простору општине Лајковац односе се на манастир Боговађу. Давне 1567. године помињу се преписивачи књига у манастиру. Касније више пута у XVII веку, а поготово у XVIII веку помиње се школа за свештенике у оквиру манастира Боговађа. За време Карловачког сабора 1726. године појавиле су се прве световне школе у Србији, међу њима се помиње и школа у Боговађи.

Пред Први српски устанак, 1796. године, у манастиру Боговађа основана  је  сликарска школа под управом Хаџи-Рувима Ненадовића. Ту су се окупљали најбољи живописци, дрворезбари, графичари и каменоресци. Надалеко је била чувена библиотека Хаџи-Рувима са неколико десетина књига и свезака тако да је Боговађа била прави уметнички и културни центар. После погибије Хаџи-Рувима школа је наставила рад под вођством Петра Николајевића Молера. Рад Молеров наставља Јеремија Поповић из Бајевца, члан докмирске сликарске заједнице.

Школа наставља рад после Другог српског устанка у Милошевој Србији. У периоду владавине уставобранитеља школа постаје државна, издваја се из манастира. Ваљевско начелство 1843. године шаље извештај Попечитељству просвете у коме се спомињу државне школе у Боговађи, Степању (Бајевцу), Јабучју. Од тада све време школа ради до Првог светског рата. У том периоду у њу су ишли ђаци из шеснаест околних села. Након Првог светског рата, школа наставља са радом све до данас.

Варошица Лајковац дуго није имала школу, него су ђаци похађали наставу у Јабучју, а после Првог светског рата у Селу Лајковцу. Прва школа у варошици Лајковац била је женска стручна школа основана 1932. године. У њој су као учитељице радиле Савка Бркић и Лепосава Вујичић. У току 1935/36. године у варошици Лајковац радило је треће и четврто одељење Народне основне школе. Спајањем ова два одељења настаје основна школа у варошици Лајковац која почиње са радом школске 1936/37. године. Школу су похађали ученици из варошице Лајковац и села Рубрибреза. Налазила се у згради Соколског друштва („Соколана“- касније зграда Трговинског предузећа „Победа“).

После Другог светског рата школа у Лајковцу школске 1946/47. године прераста у прогимназију и прелази на седмогодишње школовање, да би коначно постала осморазредна школске 1952/53. године. Садашња школска зграда грађена је у периоду од 1960/62. године. Настава у њој почела је у септембру 1962. године.

ОШ „Миле Дубљевић“ у Лајковцу поред централне школе у свом саставу има десет физички издвојених одељења. Поред у претходном тексту поменуте осморазредне школе у Боговађи, ту је још једна школа у Бајевцу. Она је раније била у селу Степање и помиње се још у првој половини XIX века. После школе у Боговађи најстарија је на подручју лајковачке општине. Остала издвојена одељења су четворогодишња. У селу Маркова Црква  школа је почела са радом давне 1904. године и недавно је прославила стогодишњицу постојања. У Селу Лајковцу школа почиње са радом 1913. године да би већ наредне била срушена у Колубарској бици, а поново наставља рад 1920. године. Данас ради као четвороразредна школа. Школа у  селу Врачевићу почела је са радом  1924. године, а прва учитељица је била Стана Костић. У селу Непричави школа ради од 1925. године, а у Ћелијама и Пепељевцу од 1931. године. Након Другог светског рата отворене су: 1953. године школа у Ратковцу, а 1957. године школа у Доњем Лајковцу.

У послератном периоду школа носи име „Милорад Миле Дубљевић“. Реч је о Дубљевић Ђорђа Милораду-Милу, рођеном 1908. у селу Тврдојевац, Уб. По занимању је био учитељ. Службовао је у Клечковцу, Осечини, Осладићу, Јабучју, Лајковцу и Селу Лајковцу. Био је предрaтни члан КПЈ и резервни официр бивше Југословенске војске, борац и командир чете у Тамнавском батаљону, Ваљевског НОП одреда. Заробљен је децембра 1941. године у селу Новаци код Уба и спроведен у логор на Бањици, где је стрељан 9. марта 1942. године.

У последњих неколико деценија директори ОШ „Миле Дубљевић“ у Лајковцу су били:

  • Стојан Луковић – наставник;
  • Никола Јанковић – учитељ;
  • Душан Окука – професор;
  • Јован Савичић – професор;
  • Милета Марковић – наставник;
  • Невенка Јевтић – професор.