Похвала за Виктора Ранковића

На великом песничком конкурсу „Рашин шешир“ на тему ,,Хоћу – Нећу“, у конкуренцији преко 200 радова приспелих из ширег региона, Виктор Ранковић ученик 5/3, члан Литерарне секције „Разиграно перо“, добио је Похвалу за свој рад. На овом значајном песничком кинкурсу Похвала  је велики успех и  још једно у низу Викторових признања и „Разиграног пера“.

Жири песничког конкурса ,,Рашин шешир“ у импозантном саставу: Тоде Николетић, песник и председник жирија, Слободан Станишић, писац, мср проф. Миливој Бајшански, Одсек за српску књижевност и језик Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, и Даринка Маљугић, књижничарка Народне библиотеке „Јован Поповић“ у Кикинди, прочитао је преко двеста песама које су пристигле из Републике Србије и држава из региона. Жири је  једногласно донео одлуку о наградама и то по три награде у две категорије: млађи узраст (од 1. до 4. разреда) и старији узраст (од 5. до 8. разреда), као 17  Похвала ауторима, међу којима је и  наш Виктор Ранковић.

,,Овогодишња тема „Хоћу-нећу“ је филозофска флоскула на којој литерарци бирају између могућности и равнодушности. између бити и не бити, хтети ил’ не хтети. Баш онако како је Мика Антић записао: „Ко се никада не усуди, тај никада није ни живео“‘, каже председник овогодишњег жирија песничког конкурса ,,Рашин шешир“ Тоде Николетић.

Хоћу-нећу

Хоћу да испричан један сан,
сан који ми је улепшао дан.
Нећу да мислите да снови нису релност,
хоћу да кажем да могу постaти стварност.

Хоћу своје снове да изнесем јавно,
почео сам да пишем не тако давно.
Нећу да лажем осећања су сјајна,
хоћу да кажем дела остају трајна.

Хоћу да схвтите колико је леп овај свет.
Чувајте сваки цвет и лептиров лет!
Нећу тугу и неправду да осетим,
хоћу и ја као лептир слободно да летим.

Хоћу  да свима буде безбрижан сваки  дан,
желим да  поделим са неким свој сан:
Хоћу да знате да  је овај млади весник,
сан претворио у стварност и постао песник!

Аутор Виктор Ранковић

Вођа литерарне секције Соња Миловановић