МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА 2023

ЈЕЗИК НА КОЈЕМ МИСЛИМО И САЊАМО

Чланице организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) обележавају 21. фебруар Међународни дан матерњег језика како би указале на значај поштовања основног  људског права, а то је оно које нам обезбеђује да можемо у свим приликама да се користимо својим матерњим језиком, а тиме и да негујемо језичку културу заједнице којој припадамо.

Међународни дан матерњег језика у нашој школи обележен је кроз сарадничку наставу Литерарне секције „Разиграно перо“ и Драмске секције „Весела дружина“   који су заједно с својим менторкама и наставницама српског језика Лидијом Марић Јовановић  и Соњом Миловановић осмислили бројне  активности  у које су укључили и ученике 5/2, 5/3, 5/4, 6/3 и 8/2. Поред разноврсних активности од предавања о значају матерњег језика, литерарних радова чланова литерарне секције, оно што нас је све окупило је да кроз један драмски приказ о  Вуку Караџићу проширимо знање о матерњем језику, о нашој култури и народној ризници стваралаштва које је Вук сачувао од заборава.

Обележили смо овај датум кроз различита предавања ученицима о значају матерњег језика и дали ученицима могућност да кроз радионичарску наставу изложе своје идеје како заштити матерњи језик.

Почели смо мишљу чувеног Душка Радовића која се односи на српски, али и на све матерње језике: „Волите српски језик сваког дана помало. Српски језик нема никог другог осим нас“.

О значају матерњег језика говориле су менторке наводећи шта су познати књижевници рекли о језику, подсећајући присутне на  Завештање Стефана Немање: „Народ који изгуби своје речи престаје бити народ“. Чувати језик значи користити матерњи језик, писати, стварати на том језику. Кроз векове су многи учени људи указивали на значај чувања свог језика. један од њих је и Вук Караџић: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“

  • Наш нобеловац Иво Андрић о језику је рекао: „Језик је жива снага са којом је везана не само култура, него и постојање једног народа.“
  • За Исидору Секулић туђина је туђ језик. „А ако неки језик умре, умро је онда доиста и народ.“
  • „Завештању Стефана Немање о језику“ поручује:

„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа.

Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта ти је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се…“

  • Чули смо песму  Десанке Максимовић  „Вуков утук“

Чланови литерарне секције су осмислили драмски приказ, а чланови драмске оживели приказ, па смо имали прилику да чујемо замишљени дијалог између Вука Караџића и присутних ученика. Вук је мало говорио о себи, а много чуо о томе колико данашња деца знају о народном стваралаштву. Чуо је много лирских песама: Наджњева се момак и дјевојка, Вила зида град, Мајка Јову у ружи родила… Певало се као на поселу У Милице, дуге трепавице, епске песме Свети Саво и још неке, затим су се говориле питалице, брзалице… загонетало се и одгонетало.

Вук им је у њиховом замишљеном дијалогу поручио:  Е, дјецо, није ми жао што сам толико радио на прикупљању нашег народног блага, кад видим да се и данас пјевају пјесме, причају приче, загонета, одгонета и српски збори и негује језик матерњи!

Ученици 8. разреда, чланови литерарне секције, припремили су садржајну презентацију у којој се говорило и о дану матерњег језика, и о разним занимљивостима о језику, развоју нашег језика … па су ученици осмог разреда могли на занимљив начин да обнове градиво из историје језика. Петаци и шестаци су чули да су словенски језици настали су од прасловенског  језика, говори их око 315 милиона људи; да је старословенски језик је био први писани књижевни језик свих Словена, а глагољица прво писмо – саставили су га Ћирило и Методије; да српски језик спада у групу јужнословенских језика и да се, осим у Србији, говори и у другим земљама; да се у Србији се говори више од 30 различитих језика… да је  службеној употреби 11 мањинских језика…  

На крају  радионице ученици су на папирима у облику балона исписали речи (реченице, изразе) који им много значи. Читали их и лепили на пано. Свим активностима послали су поруку „Наш свакодневни задатак је да волимо, негујемо и изучавамо српски језик и ћирилицу.“

Аутор текста ментор литерарне секције Соња Миловановић