Андреј Вукашиновић, ученик VI3 и члан Литерарне секције „Разиграно перо” победник је Републичког литерарног конкурса „Априлијада”.
Андреј Вукашиновић је са песмом „А да будемо мало смешни” освојио 1. место у конкуренцији 107 ученика од 1. до 9. разреда основних школа из Србије и Републике Српске. Поред Андреја, значајан успех постигли су и ученици млађих разреда наше школе: Вук Вукашиновић освојио је треће, а Лазар Брдарић пето место. Награђени ученици су са родитељима присуствовали свечаном програму и додели диплома и награда.
Литерарни конкурс за најбољу шаљиву песму ученика основних школа расписали су Народна библиотека „Јован Поповић” и КУД „Башаид” из Башаида (Кикинда).
АНДРЕЈ ВУКАШИНОВИЋ VI3
А ДА БУДЕМО МАЛО СМЕШНИ?
Имам стару баку,
млађа је од мене.
ја јој спремим доручак
кад у школу крене.
У школу ја баку водим,
на косу јој машну ставим,
па се због ње важан правим.
И деда је врло стар,
време му је за буквар.
Понаша се као беба,
он цртаће вазда гледа.
Ја питаћу стручни тим:
дал’ у вртић да га водим.
Не знам шта ће са мном бити,
треба деду одгајити.
он подмеће баби ногу,
водићу га психологу.
Баба деду гађа жваком,
по селу се само скита,
та у руке не узима
ништа да прочита.
Кад из школе баба дође,
та не ради ни домаћи,
с компјутера и игрица
не можеш је ти помаћи.
На мене се баба плази,
по кревету само скаче,
за реп вуче мог пса Жућу,
а за уши чупа маче.
Кад су гладни много вичу,
не можеш им угодити,
док порасту баба, деда,
све ћу живце погубити.
Кад им сипам чорбу,
Они би резанце,
Људи моји к’о да гајим
У кући близанце!
Да ли да се смејем
ил’ плачем од бола?
Баба, деда нису свесни
шта им значи школа.
Немој да се смејете,
то није у реду,
није лако васпитати
ни бабу ни деду.
Када једном добију
дипломе у школи,
знаће они колико их
њихов унук воли.
И све би ово истина била,
само да није првог априла!
Ментор Лидија Марић Јовановић
