У уторак, 6. 2024. године у школском амфитеатру са почетком у 12.00 часова одржан је угледни час „Мој дека је био трешња“, Анђеле Нанети и „Јединство грађе и функције као основе живота“ . У једну топлу причу о значају породице, природе и живота, спојиле су наставнице Гордана Машић, наставница биологије, и Соња Миловановић, наставница српског језика и књижевности ове две наставне јединице. Часу су присуствовали: директорка школе, заменица директорке, школски педагог, школски психолог, школски логопед, библиотекар, учитељице, наставнице енглеског језика Мирјана Николић и Јелена Бајић, наставница биологије Јелена Радивојевић и наставница српског Зорана Марковић.
Дружили смо се са Тонином. Уживали смо у његовим вратоломијама на трешњи Феличеу и догодовштинама са деком. Спријатељили смо се са Алфонсином. Научили како да прихватимо растанке са вољенима. У ствари, сада знамо да људи не умиру док постоје они који их воле. Ово је једна од најомиљенијих књига које читамо у основној школи!
Ученици су већ радили књижевна дела у којима су назначени односи деце са бакама и декама. На претходним часовима српског језика присетили смо се Бранка Ћопића и његовог дела „Башта сљезове боје“, тачније, приповедака „Поход на Мјесец“ и „Чудесна справа“, а ученици су са одушевљењем прихватили да прочитају и раде још једно дело у којем је дата та нераскидива и веома важна веза и љубав у породици.
На овом часу су проверили колико су знања усвојили из наставне области „Јединство грађе и функције као основа живота”, посебно су истакли грађу и процесе који се дешавају у биљкама, кроз истраживачке задатке.
Истраживачке задатке су добили раније. На првом часу су дали одговоре на задатке из оба предмета, а на другом часу, угледном часу, презентовали резултате рада.
Ученици шестог разреда, 6/2 и 6/3, направили су одличне презентације, и показали да обрада лектире може бити веома занимљива и креативна. Остварене су међупредметне компетенције са биологијом и информатиком. Ученици су са наставницом биологије урадили бројне огледе и повезали са основном идејом романа да су у породици наши корени, да је важно породично стабло и да само кад се све зачини љубављу, у животу може пролистати и процветати.
Ученици ова два одељења су успешно повезали радне задатке оба предмета. Подељени у пет група: аналитичари, породица (перфомнас), новинари, еколози и урбанисти успели су да дају одговоре на веома важна животна питања, мењали су боју цветова и доказали транспорт супстанци кроз биљку, практично решили задатак који гас настаје у фотосинтези… Написали много дивних порука о породици, еколошких порука дошли до закључка да ако се љубав негује мора да процвета! Послужили све присутне на овом часу чајем од петељке трешње, соком и колачима.
Циљ часова је био оспособљавање ученика да тумаче роман „Мој дека је био трешња“, свет књижевног дела доведу у везу са сопственим искуством, размишљањима и светом у којем живе, и самостално креативно стваралаштвo. „Роман Мој дека је био трешња успева да обједини важне теме из живота, приказује један несавршен свет, пун недостатака, али и љубави.“ На часовима српског језика ученици су анализирали роман, разговарали о доживљајима јунака, препознавали поједине ситуације из света књиге у свом животу, откривали поруке. Добили су задатак да пишу приказ романа, да испричају догађаје из романа из угла неког јунака или осмисле интервју са појединим ликовима.
Роман се ученицима допао јер кроз причу о осећајном и паметном дечаку Тонину сазнајемо много о лепоти тренутака проведених са бакама и декама, о томе колико је важно чувати успомене, о природи и повезаности човека с њом. Породично стабло је важно сваком од нас.
Да су одрасли мало чудни и да мисле да деца не разумеју многе ствари доказала нам је група новинара интервјуем са Тонинијем.
ВОДИТЕЉ: Тонино, шта се дешава с људима када умру?
ТОНИНО: Они се претворе у нешто друго. Тако је, сматрам, бака Теодолина сигурно постала гуска, јер је те животиње посебно волела, а дека ће постати дрво трешње, о којем се тако брижно стара, док бих ја могао да будем птица што слеће на трешњине гране, како би увек остао у контакту са деком.
ВОДИТЕЉ: Шта си урадио када су хтели Фелићеја да посеку…
Тонино: Почео сам да плачем и готово сам пристао, када сам на највишој грани трешње угледао пупољак, мало надувен и мало ружичаст, и сетио се како је дека целе ноћи испод трешње палио ватру да се пупољци не би смрзли и добио запаљење плућа. Онда сам рекао да не силазим…
ВОДИТЕЉ: Тонино, испричај нам нешто о Феличеу.
ТОНИНО: Прво трешњино дрво дека је посадио у дворишту када му се ћерка, а моја мама родила, а још једно на дан мог рођења. Дрво је деди јако важно, а ту бригу и љубав пренео је на мене. …
У завршном делу часа, који је трајао осам минута, проверили смо кратким квизом шта смо све научили и за сваки тачан одговор добили колач са вишњама. Наравно, ученици су добили задатке за самостални рад код куће како би се још мало дружили са романом и размишљали о својој породици. Наставница српског им је задала да напишу причу у којој ће описати деку или баку и оно што сматрају највреднијим својим наслеђем ‒ које су им они својом љубављу и бригом пренели и трајно оставили. Наставница биологије је дала задатак да сви ученици напишу своје породично стабло.
На излазу из учионице спустили су евулационе папириће у корпу и узели сви колач и наставни листић са домаћим задатком из биологије и српског језика на којем је нацртано породично стабло и написана тема из српског језика.
Наставнице су присутнима прочитали са понеког евуолационог листића запажања о часу.
Допали су нам се одговори, а оно што је најважније ученицима се допао час.
По истом сценарију час је одржан у четвртак, 8.02. 2024. године у одељењу 6/4. Утисци и наставника и ученика су исти као и са претходног часа што се да видети из приложених фотографија.
Аутор текста предметни наставник Соња Миловановић