МИ ПУТ ЗНАМО ЈЕР ИМАМО СВЕТОСАВСКИ СВЕТИОНИК!
Наша школа је и ове године 27. јануара свечано обележила школску славу у присуству својих ученика, њихових родитеља, колега, радника школе који су у пензији као и бројних гостију и пријатеља школе како у централној школи, тако и у свим издвојеним одељењима. У свим нашим издвојеним одељењима прослављен је богато спремљеним свечаним програмом и многобројним активностима везаним за живот и дело нашег светитеља овај за све школе посебан дан.
Прослава Савиндана увек нас изнова подсети на важност заједништва и просвећености и вечна је инспирација да кроз образовање младих градимо чврсте везе и мостове међу генерацијама. Посебно је значајно што ове године прослављамо 850 година од рођења Светог Саве, важно је и да школа чува светосавску традицију.
Прослава је почела ломљењем славског колача. Домаћин славе ове године је била учитељица Марина Латковић која је у част школске славе припремила жито и славски колач. У пригодној беседи школску славу ученицима и наставницима честитао је Предраг Велимировић, свештеник Храма Светог Димитрија у Лајковцу: „Драги ученици и наставници, срећна вам школска слава! Нека Свети Сава донесе сваку срећу, здравље и радост свим ученицима, наставницима и свим запосленим у овој школи!“
Програм је настављен Светосавском химном, у извођењу хора наше школе под диригентским вођством наставника музичке културе Владимира Адамовића. Уводне поздраве и добродошлицу присутнима је пожелела директорка школе Биљана Жујовић нагласивши у свом обраћању значај светосавља: „Овај празнични дан посвећен је једној од најважнијих историјских личности у Србији, првом архиепископу, законодавцу, књижевнику и просветитељу. Растко Немањић, у монаштву Сава, био је оснивач прве болнице у Србији, градитељ, ктитор и ходочасник, енергичан државник, саговорник многих царева, крељева и патријарха. Природно је што је таква личност израсла у покровитеља свих наших школа и просветних установа.
Животно дело Светог Саве вишевековна је цивилизацијска вредност – не само што је поставио правне и духовне стубове државности и савременог школства, него је и у друштвено-хуманитарним областима здравства и социјалне заштите био визионар, покретач и оснивач. Њему посвећен празник, прилика је да се осврнемо на поменуте темеље, али и да погледамо у нашу будућност.
Наша школа се у свом раду прилагођава свим променама савременог друштва. Наставници и учитељи се стручно усавршавају, како би могли да задовоље потребе својих ученика и припреме их за реалан живот у будућности. Школа има велики задатак и одговорност да од својих ученика створи генерације, које ће моћи да одговоре на све изазове у будућности, а најбољи начин да предвидите своју будућност јесте да је сами створите. У двадесет и првом веку, главно оружје којим човек може да се брани и да осваја, да влада и да служи, да ствара и да дише, јесте знање.
Славимо данас и убудуће овај дан као успомену на човека који је пре осам векова показао пут којим овај народ треба да иде, а то је пут просвећености, уређености, марљивог рада, мира и узајамног поштовања и нека Свети Сава просветли наша срца и разум. Срдачно вам свима честитам школску славу , уз поруку да се пре било којег свог поступка запитамо да ли смо на путу Светосавља.“
Затим је уследио богат културно-уметнички програм. Програм је настављен драмским приказима Путовање Светога Саве у извођењу наставника наше школе и драмске секције Весела дружина и Свети Сава виђен очима жена. Лик Светог Саве тумачио је вероучитељ Никола Драгојевић, ликове познатих жена из тог времена тумачиле учитељице: Данијела Шалипур, Ана Живковић, Марина Латковић и Милка Станојевић. Ове године нису били вредни само ученици у припремању свечаног програма, већ и сви запослени у овој васпитно-образовној установи.
Хор ученика млађих разреда песмама о светитељу и Србији дао је свечану ноту програму. Сплетом игара „Игре из Србије и Нишаве“, чланови Фолклорног друштва КЦ Хаџи Рувим, чији је кореограф Јелена Поповић Стевановић, развеселили су присутне.
Остајући на Светосавским стазама, пратећи трагове великана, ученици и наставници, вође секција: ликовне секције Милоје Митровић, литерарне секције Лидија Марић и Соња Миловановић, своје поштовање и захвалност исказали су уређењем тематске изложбе у холу школе.
Учешћем на ликовном и литерарном конкурсу и свим осталим активностима ученици су показали да су као и сваке године заинтересовани да дају свој допринос у обележавању овог за све нас значајног датума. На овај начин учимо наше младе да цене традицију и истинске вредности нашег народа. Писати о нашем просветитељу је посебна част, писали смо с љубављу, и цртали у нади да сваки наредни Савиндан буде весео и свечан, да га заједно прославимо, да се школом ори химна ,,Ускликнимо с љубављу“.
Директорка је уручила награде учесницима литерарног и ликовног конкурса.
Награђени ученици у категорији литерарних радова од 5. до 8. разреда:
1. место: Јана Јаковљевић, ученица 5/1
2. место: Виктор Ранковић, ученик 7/3
3. место: Милан Марковић, ученик 7/2
4. похвала: Неда Јовановић, ученица 5/4
Светосавски ликовни конкурс у категорији млађих разреда:
1.место Анђела Радовић 2/1
2.место Вукашин Јованић 2/1
3.место Неда Богавац 1/1
Директорка је уручила захвалнице: Драмској секцији „Весела дружина“, Школском хору, Литерарној секцији „Разиграно перо“, ученицима наше школе који су чланови Фолклорног друштва КЦ Хаџи Рувим, чији је кореограф Јелена Поповић Стевановић, одељенским заједницама 1/2 и 3/1 и њиховим учитељицама Данијели Шалипур и Вери Теофиловић; учитељицама Марини Латковић, Милки Станојевић, Ани Живковић, вероучитељу Николи Драгојевићу, наставницама Јелени Бајић и Соњи Миловановић за припрему и реализацију свечаног програма.
Након свечаног програма уследило је дружење свих присутних уз богато спремљену славску трпезу.
Аутор Соња Миловановић, координатор Тима за културну и јавну делатност
ЈАНА ЈАКОВЉЕВИЋ V/1, 1.МЕСТО
СВЕТИ САВА
Ореол златни око главе сја,
Савин поглед блиста, видим ја!
Знам прати и чува све нас
и да је у његовим делима наш спас.
Песмом га славимо сви.
Хвала што нас чуваш у молитви!
Учитељ је био и биће свима,
учио нас да доброте свугде има.
Поносни смо што смо деца Светог Саве,
данас га свечано у свим школама славе.
ВИКТОР РАНКОВИЋ VII/3, 2. МЕСТО
СВЕТИ САВА – НАША ВЕЧНА ИНСПИРАЦИЈА
Растко Немањић, Свети Сава
из породице српског владара,
одрастао у царском двору,
али у срцу носио Свету Гору.
На Светој Гори млад монах био,
манастир Хиландар саградио.
О Вери, Љубави и Нади свима говорио,
праштању и поштењу људе је учио.
Где год је Савина нога стала,
радошћу је земљу огрејала.
Доброчинству не зна му се број,
волео је и чувао народ свој.
Вечита је инспирација и наш извор снаге,
потомци ће о њему певати вечно песме драге.
Широм Србије слави се школска слава,
у срцу нам вечно живи учитељ Свети Сава.
МИЛАН МАРКОВИЋ VII/2, 3.МЕСТО
СВЕТИ САВА – НАША ВЕЧНА ИНСПИРАЦИЈА
На Гори Светој, са књигом у руци,
срцем чистим и мислима бистрим,
наш светитељ и сад као и некад,
Србију чува молитвама тихим.
Кад звезде трепере на небу плавом,
он моли за народ са вером правом.
Храмове зида, школе отвара,
у срца знање и веру ствара,
руке пружа сиромаху сваком,
његова дела вечно светле мраком.
Није му благо ни круна од злата,
већ љубав према народу свом,
својим делима у небеском царству
где бораве Свети, заслужи дом!
Свети Саво, Оче наш мили,
чувај нас данас, сутра, довека,
твој дух је светло за сваког човека.
Наша си велика инспирација,
иако смо нека интернет генерација!
НЕДА ЈОВАНОВИЋ V4, ПОХВАЛА
СТЕФАН НЕМАЊА: Стефана, Вукане, ја одлазим да припремам војску у рат. Брините се за Растка. (Излази из палате.)
КАКО ЗАМИШЉАМ ДЕТИЊСТВО СВЕТОГ САВЕ
Ликови: Растко, Стефан Немања, Стефан Првовенчани, Вукан ,
Прва сцена
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ И ВУКАН: У реду, оче! (Улазе у своје собе.)
РАСТКО: (Улази у собу своје браће.) Браћо! Браћо! Браћо! Где је отац?
ВУКАН: Отишао је негде.
РАСТКО: (знатижељно) А где то?
ВУКАН: (Не зна шта да одговори.) Овај… Млађи брате… Отишао је да вели малој деци која не знају правила наше отаџбине.
РАСТКО: (Љутито, а помало и тужно.) Али и ја сам дете! Зашто ја нисам тамо?
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: Старији брат је рекао да отац вели малој деци. Ти, млађи брате, ниси толико мали.
РАСТКО: (разочарано) Није фер! (Излази из просторије.)
Друга сцена
СТЕФАН НЕМАЊА: (Улази у палату.) Синови, дошао сам!
РАСТКО: (тужно лице) Добро вече, оче… Дошао си…
СТЕФАН НЕМАЊА: Јесам! (Одједном промени расположење.) Шта је било?
РАСТКО: (Крећу полако сузе.) Н – н – н – ништа… Само сам хтео и ја…
СТЕФАН НЕМАЊА: Молим, Растко? Шта си хтео?
РАСТКО: Па… Знаш…
СТЕФАН НЕМАЊА: Не знам, сине!
РАСТКО: (Одлази у собу.)
СТЕФАН НЕМАЊА: Старији синови, да ли ви знате о чему вели млађи брат ваш?
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: Овај…
ВУКАН: Оче… Рекао сам брату да си отишао да велиш млађој деци из отаџбине
СТЕФАН НЕМАЊА: Молим? Одмах да идете да му кажете истину!
СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: Ја нећу!
ВУКАН: Ја ћу, оче. Ја сам старији.
Трећа сцена
ВУКАН: Брате… Желиш ли да ти кажем истину?
РАСТКО: (Окреће главу.)
ВУКАН: Па… Отац није отишао да вели малој деци…
РАСТКО: Него?
ВУКАН: Отишао је да припрема војнике у рат…
РАСТКО: Шта?! Јел неко убијен?
ВУКАН: Нажалост… Јесте.
РАСТКО: Не! Кад порастем, нећу бити владар као отац! Бићу нешто лепше! Бићу посвећен Богу.
ВУКАН: Молим? Али то није породични обичај!
РАСТКО: Па? Сад ме пусти! Идем у библиотеку.
ВУКАН: А шта ћеш тамо?
РАСТКО: Да читам Библију јер ћу бити ближи Богу, а и посвећенији.